Šljiva (Prunus domestica) pripada grupi koštičavih voćaka. Mnoga sumišljenja da je šljiva glavna voćna vrsta u Srbiji.Proizvodnja šljive danas se zasniva na naučnimprincipima i savremenoj agrotehnici i pomotehnici. Podižuse veliki plantažni zasadi. Stvaraju se i uvode u proizvodnjunove sorte sa sve većim privredno-biološkim potencijalom.Ova činjenica obavezuje proizvođače na sticanje većegstručnog obrazovanja, čemu treba da posluži i ova publikacija.Od plodova šljive prave se mnogi proizvodi, ali susvakako najpoznatiji suva šljiva i rakija šljivovica.Koštičavo voće pogotovu šljiva je vrlo rentabilno,otuda je njegovo gajenje veoma značajno osobito za individualnepoljoprivredne proizvođače. Rentabilnost se ogleda pre svegau sledećem:- redovno i obilno rađa,- plodovi su bogati raznim hranljivim materijama(voćnim šećerom, kiselinama, mineralnim solima,vitaminima, aromatičnim materijama i drugimsastojcima, što je sa stanovišta ishrane ljudi vrloznačajno),- plodovi šljive predstavljaju veoma cenjenu sirovinuza domaću preradu i industriju konzervi,- plodovi se mogu lako prodati na inostranomtržištu, a posebno na konvertibilnom, gde sepostiže solidna cena, što čini ovo voće vrlorentabilnim,- nije probirljivo u pogledu zemljišta i položaja,- relativno se lako razmnožava, pa je širenje veomabrzo,- gajenje je lako i jednostavno pa se može zaposlitinejaka radna snaga. Značajno je za privrednonerazvijene krajeve sa stanovišta zapošljavanja.