VIŠNJA
Višnja (Prunus cerasus L.) prati trešnju. I ona spada unajstarije voćke koje je čovek koristio. To potvrđuju košticeotkrivene u peščarama Amerike, ali i na Skandinavskompoluostrvu.Istorija kulture višnje je stara. Smatra se da je, kaopratilac trešnje, poreklom iz Male Azije, koja se pre početkanaše ere preko Grčke i starog Rima širila u druge zemljeEvrope. Plodove višnje čovek je koristio za ishranu, dok seona spontano rasprostranjivala.Nema tačnih podataka od kada se u našoj zemlji gajivišnja. Međutim, sa obzirom da je naša država bila čestopod vlašću raznih osvajača sa visokim stepenom kulture(Vizantija, Austro-Ugarska) smatra se da su oni doneli višnjui u naše krajeve. Najverovatnija pretpostavka da je višnjapreneta iz Grčke preko Soluna u Makedoniju putem verskihprosvetitelja, jer je poznata činjenica da je u IX i X vekuKliment Ohridski obučavao svoje učenike u voćarskimveštinama - kalemljenju i dr. Može se pretpostaviti da jemeđu različitim voćnim vrstama koje su Klimentovi učeniciuneli u naše krajeve bila i višnja.Danas se višnja gaji na svim kontinentima. Evropa jekao kontinent, a Rusija kao zemlja, najveći proizvođač usvetu.U strukturi voćarstva Srbije višnja se nalazi natrećem mestu (iza šljive i jabuke). Godišnje se kod nasproizvede oko 105,353 tona ili oko 14kg po stanovniku.Proizvodnja višnje u Srbiji je učetvorostručena u tokuposlednje četiri decenije, tako da je Srbija danas na petommestu u svetu po proizvodnji višnje iza Rusije, Ukrajine,Turske i Poljske (podaci FAOSTAT i RZS).Višnja kao voćna vrsta ima vrlo veliki raspon upogledu sadržaja C vitamina od 8 do 43mg. Ona sadrži iznačajne količine vitamina P, i manje količine A, B1, B2 irazličitih bioaktivnih materija.U postojećem sortimentu višnje 75% je naša domaća sorta oblačinska, koja, osim što je vrlo rodna i dobroprilagođena našim uslovima, ima i niz nedostataka ukvalitetu ploda. Ta činjenica umanjuje privredni značaj ovevoćne vrste.Tehnologija proizvodnje višnje i marele6Plod višnje ima veliku upotrebnu vrednost. Bogat je usadržaju organskih i mineralnih materija. Koristi se kaostono voće, a znatno više kao sirovina za preradu sokova,kompota, sirupe, slatka, likera i sl. Sa obzirom da jeprimena pesticida minimalna to se smatra veoma zdravomhranom.Plod višnje sadrži 1.5% belančevina; 0.5% masti idosta ugljenih hidrata koji su veoma korisni za ljudskuishranu i zdravlje pa višnju treba koristiti što više uishrani.Uz dobru agrotehniku višnja redovno i obilno rađa.Prinosi se kreću u zavisnosti od primene agrotehnike uprocesu proizvodnje i do 20 tona po hektaru. Smatra se da jeproizvodnja višnje veoma rentabilna.